Промоција Тематског зборника „Родна равноправност у систему одбране - домети и перспективе“
24. март 2017.
 

У Дому Војске Србије са почетком у 12 часова данас је одржана промоција Тематског зборника радова „Gender Eguality in Defence Systemaccomplishments and trends“. 


Тематски зборник радова резултат је међународне научне конференције „Родна равноправност у систему одбране - домети и перспективе“ која је одржана у периоду од  13 до 14. октобра 2015. године у организацији Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије.


Зборник обухвата чланке о различитим аспектима проблематике родне равноправности, перципираних од стране представника научних, истраживачких, образовних, независних државних институција али и међународних организација из десет земаља - Немачке, Аустрије, Норвешке, Мађарске, Румуније, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Словеније и Србије. Као такав, Tематски зборник радова представља значајан допринос постојећем фонду научних и стручних знања у области родне равноправности. Објављени чланци садрже преглед савремених трендова у области родне равноправности, наглашавају заједничке изазове и указују на добре праксе и истовремено доприносе наставку заједничке сарадње образовних, научних и експертских институција на националном, регионалном и међународном нивоу.


На 443 странице у Тематском зборнику изложена су 24 рада од стране 32 аутора, разврстана у пет тематских целина: 1) Улога институција и организација; 2) Академски приступ; 3) Родни режими; 4) Родна перспектива у мисијама војске; 5) Род и безбедност у земљама Југоисточне Европе.


На промоцији Тематског зборника данас су говорили повереница за родну равноправност госпођа Бранкица Јанковић, научна саветница др Марина Благојевић Хугхсон, проф. др Зоран Килибарда, проф. др Јованка  Шарановић, уредница зборника и Драгана Марковић  уредница у име суиздавача Медија центар „Одбрана“.


Према речима директорке Института за сратегијска истраживања др Јованке Шарановић, зборник је осмишљен на начин да пружајући различите перспективе разматране проблематике обезбеди поуздан материјал на који ће припадници академске заједнице моћи да се позивају а практичари да се ослоне у свом свакодневном раду.


Намера уредника је да онај ко чита овај Зборник буде подстакнут да размишља на начин који упућује на неопходност систематичности и свеобухватности у бављењу овом темом. Само такав приступ омогућава креирање друштвеног контекста у циљу даље афирмације родне равноправности – нагласила је др Јованка Шарановић.


Говорећи о значају публикације, повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић истакла је да родна равноправност није нова тема, јер су жене у сектору безбедности одавно присутне на различите начине, али да је чињеница да је донедавно било мало публикација посевећених тој области.


Приступ и значај који се данас дају тој тематици тек је онакав какав би заправо требао да буде и надам се да ће ствари да се одвијају у бољем правцу, јер време у у коме живимо захтева капацитете свих наших грађана и грађанки, како овде тако и у свету – нагласила је повереница за родну равноправност. 

Представнице Министарства одбране на трибини о родној равноправности у Новом Саду
12. март 2017.
 

Директорка Института за стратегијска истраживања Министарства одбране проф. др Јованка Шарановић учествовала је у Новом Саду на  трибини „Родна равноправност у Републици Србији и спречавање дискриминације над женама“. У свом уводном излагању, говорећи о достигнутом нивоу родне равноправности у Републици Србији, према Индексу родне равноправности Европског института за родну равноправност, Србија је на половини пута у процесу унапређења родне равноправности у односу на европски стандард. Заостајемо у доменима рада, новца, знања и моћи.


Осврћући се на резултате који су постигнути у МО и ВС др Јованка Шарановић je нагласила да је то школски пример где је наука стављена у функцију практичне политике у свим фазама имплементације родне перспективе у систему одбране. У оквиру процеса реформе система одбране, отварању свих нивоа школовања за девојке на Војној академији, Војној гимназији, претходила су емпиријска истраживања чији су резултати имали директног утицаја на креирање политика који имају основа на дуговечност.


Говорећи о истраживањима посебан акценат је усмерила на социјалну подршку карјерном развоју жена у Војсци Србије. Социјална подршка, било да она долази из породице или радног окружења, утиче на осећај прихваћености, самовредновање, редукцију стреса и умањење мајчинске кривице, посебно код жена у униформи,  која може да се јави као последица осећаја да се недовољно брине о деци (дежурства, пловидбе, мисије)  понекада и осећаја да је та брига неадекватна (због умора који се јавља после вишечасовног напорног рада).


На трибини коју је отворио председник Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић, поред директорке Института за стратегијска истраживања, учествовале су и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић,  директорка Дирекције за европске интеграције и управљање пројектима у Министарству одбране пуковник др Катарина Штрбац и магистар Драгиња Влк.

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

војвода Радомир Путник



Рођен је 12. јануара 1847. у Крагујевцу.
Чин војводе добио је 1912. као први српски официр са тим звањем.
1883. је био начелник Штаба Дунавске дивизије, 1885. је био командант пука, а од 1893-1896 је командовао Шумадијском дивизијом.
Због одлучног става да војник не треба да се бави политиком већ само војним пословима, био је пензионисан 1896. године. Доласком краља Петра I Карађорђевића на престо, 1903. реактивиран је и постављен на дужност начелника Главног ђенералштаба коју је, уз неколико прекида када је обављао дужност министра војног, обављао до смрти 4. маја 1917.
Учествовао је у шест ратова, а у три је предводио српску војску као начелник Ђенералштаба. Обављајући најодговорније дужности у војсци, оставио је неизбрисив траг у српској ратној вештини
Залаго се да се српска војска опреми најмодернијим наоружањем, као и да се усаврши њена организација и обученост. Поред свих дужности био је и професор на Војној академији (Ђенералштабна служба, Тактика).
Објављена дела: Ручна књига за артиљеријске официре, 1883; Служба ђенералштаба, служба у мирно доба (I део), 1890; Служба ђенералштаба, служба у ратно доба (II део), 1899.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player