Научни скуп „Утицај војне неутралности Србије на безбедност и стабилност у Европи“
19. октобар 2016.
 

У Дому Гарде на Топчидеру одржан је научни скуп „Утицај војне неутралности Србије на безбедност и стабилност у Европи“, у организацији Института за стратегијска истраживања Министарства одбране, Института за међународну политику и привреду и Ханс Зајдел фондације канцеларије за Србију и Црну Гору.

Отварајући скуп, в.д. помоћника министра одбране за људске ресурсе Милош Јанковић истакао је да је реч о изузетној прилици да научна и стручна јавност изнесе своје погледе о питању војне неутралности у контексту међународног права, али и изазове и ризике пред којима се Србија налази, као и ограничења и потенцијале концепта војне неутралности за који се наша држава определила.

Ово је уједно и прилика да се сагледају и искуства других држава и на основу њих извуку одређене поуке и препоруке за нашу државу и систем одбране – нагласио је помоћник министра Јанковић додајући да смо сви свесни да живимо у времену нестабилности пуном безбедносних ризика и реалних претњи.

Учесницима скупа, на отварању су се обратили и директорка Института за стратегијска истраживања др Јованка Шарановић, директор Института за међународну политику и привреду проф. др Бранислав Ђорђевић, као и директор Ханс Зајдел фондације канцеларије за Србију и Црну Гору Луц Кобер.

Директорка Института за стратегијска истраживања др Јованка Шарановић је у свом обраћању посебно истакла је да ће Институт за стратегијска истраживања, као једина научноистраживачка установа из области друштвено-хуманистичких наука у систему одбране, наставити ангажовање на изучавању ове нарочито важне теме, како за систем одбране, тако и за шири безбедносни контекст, настојећи да резултатима својих истраживања  у пуној мери афирмише моћ знања у односу према овом, веома осетљивом питању.

Учесници научног скупа, међу којима је било представника Министарства одбране, државних институција и академске заједнице, своје дискусије и реферате излагали су кроз три панела, који су се односили на перспективе политике неутралности, могуће домете и ограничења политике војне неутралности, као и разматрања да ли политика војне неутралности Србије доприноси безбедности региона и Европе. У завршном делу је упућен позив да се кроз неколико година поново организује научни скуп са истом тематиком, како би се видела динамика  и домети политике војне неутралности Србије, у односу на данашњу позицију.


 



Научна конференција о добровољцима у Великом рату
18. октобар 2016.
 

 У склопу обележавања стогодишњице Великог рата, у Дому Војске Србије отворена је тродневна Међународна научна конференција „Добровољци у Великом рату 1914 – 1918.“ коју су организовали Институт за стратегијска истраживања Министарства одбране, Историјски институт из Београда и Матица српска из Новог Сада.

Скуп, који је под једним кровом окупио више од 30 војних и цивилних историчара из Србије и иностранства, отворио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић. Он је истакао значај научних конференција на којима се хладне главе, уз уважавање историјских чињеница, резултати истраживања, па и опречни ставови научника из различитих земаља разреше, или бар осветле нека спорна питања и мање познати догађаји из често оптерећујућег наслеђа.

Сигурно је да добровољци као феномен Првог светског рата нису довољно истраживани, иако се ради о неколико стотина хиљада људи који су учествовали у рату с обе стране фронта. Добровољачки покрет је био један од најзначајнијих извора попуне српске војске борцима који нису били грађани Србије и који су, вођени различитим верским, идеолошким, патриотским и другим мотивима, ступали у редове војске која се на Солунском фронту борила за слободу, рекао је генерал Диковић.

Начелник Генералштаба је истакао да колико је добровољаштво било распрострањено, нарочито међу Србима у Босни и Херцеговини, али и у другим деловима Аустроугарске насељеним српским живљем, сведочи и податак да је новостворена Краљевина СХС после рата издала више од 40 хиљада уверења о добровољном учешћу у Првом светском рату лицима која су се борила у редовима српске и црногорске војске.

Учесницима Конференције обратили су се и представници организатора: др Јованка Шарановић, директорка Института за стратегијска истраживања, др Срђан Рудић, директор Историјског института из Београда и проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске. Према њиховим речима, циљ Конференције је да, на основу најновијих истраживања, осветли мање познате догађаје из области добровољачког покрета у Првом светском рату, како на страни Антанте, тако и Централних сила, те њихов статус након рата. Тематски су заступљени српски, италијански, чехословачки и пољски добровољачки покрет, добровољци различитих националности у руској Царској армији, као и аустријски, немачки, мађарски и бугарски добровољци и култура сећања на њих.



Одржан научни скуп „Србија и стратегијска раскршћа“
30. септембар 2016.
 

У Дому Гарде на Топчидеру данас је одржан научни скуп „Србија и стратегијска раскршћа“ у организацији Школе националне одбране и Института за стратегијска истраживања, са циљем сагледавања и процене дугорочних стратегијских трендова и појава на глобалном, регионалном и националном нивоу.

Научном скупу присуствовали су министар одбране Зоран Ђорђевић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, представници Министарства одбране и Војске Србије, државних институција, декан Новосадског универзитета, професори Београдског универзитета, представници научних института и други чланови академске заједнице из земље и иностранства.

Отварајући научни скуп, министар Ђорђевић је истакао да је ово окупљање изузетна прилика да научна и стручна јавност изнесе резултате истраживања и своје погледе о бројним темама и значајним изазовима са којима се данас суочава савремени свет, а који имају значајан утицај на Републику Србију стављајући је на озбиљна искушења.

Говорећи о значају научног скупа, констатовао је да он треба да понуди одговоре на значајна питања стратегијске и геополитичке реалности Републике Србије, а научна заснованост закључака са скупа извесно ће дати допринос поузданијем процесу доношења одлука у систему одбране.

Како је истакао начелник Школе националне одбране пуковник ванр. проф. др Мирослав Талијан, иницијатива за организовање научног скупа, потекла је непосредно након обележавања шест деценија постојања и рада Школе националне одбране Војне академије. Идеју о припреми, одржавању и заједничком наступу на научном скупу, прихватио је Институт за стратегијска истраживања Сектора за политику одбране Министарства одбране и активност је уврштена у План научноистраживачке делатности Министарства одбране и Војске Србије за 2016. годину.

Према речима директорке Института за стратегијска истраживања ванр. проф. др Јованке Шарановић, скуп је прилика да компетентни стручњаци из поменутих области изнесу своје погледе на бројне и комплексне изазове са којима се суочава свет на почетку 21. века, а који својом противуречном динамиком испољавају значајан утицај на Србију угрожавајући могућност пуне заштите и даље афирмације њених националних вредности и интереса. Разумевање глобалних и регионалних процеса је само нужан услов за реализацију националних интереса у савременом свету. Несумњиво је да ће Република Србија своје потенцијале ваљано искористити само уколико рационално дефинише стратегијске смернице свеукупног развоја друштва и успостави систем вредности који афирмише реализацију наведених циљева који ће важити за све друштвене субјекте, од политичких структура, науке, медија, па и самих грађана. У наставку излагања професорка Шарановић је указала на значајну улогу Института за стратегијска истраживања, као војне научно-истраживачке установе, у решавању претходно наведених изазова. Не мање значајно је и настојање Института, да кроз организовање научних скупова, као што је то данашњи скуп, иницира ангажовање шире научне јавности у трагању за одговорима које намеће комплексни карактер процеса у међународној заједници, посебно региону, као и бројне специфичности геополитичке позиционираности Републике Србије. Управо из тих разлога, истакла је на крају свог уводног излагања, жеља Института за стратегијска истраживања и Школе националне одбране јесте да данашњи научни скуп прерасте у традиционално окупљање научне и стручне јавности који ће наставити да се баве најзначајнијим питањима безбедности и заштите националних интереса Републике Србије и српског народа у будућности.

Током скупа, у оквиру рада тематских секција, презентовано је 48 радова у којима је 72 аутора изложило резултате својих истраживања теорије и праксе. Радови су објављени у зборнику радова „ИСИКС -2016“ и они јасно и целовито дају преглед безбедносних ризика и претњи и других актуелних безбедносних проблема, као и њихову рефлексију и утицај на националну безбедност.

У закључним напоменама пуковник Талијан је истакао да ће данашњи научни скуп, на основу респектабилних резултата публикованих радова аутора, допринети даљем јачању научно-наставних основа стратегије и пружити сазнања државним и друштвеним институцијама и организацијама неопходних за успешнију реакцију на савремене облике угрожавања безбедности.

Износећи закључке са научног скупа, професорка Шарановић је истакла да је заједнички именитељ изнетих ставова аутора снажно наглашена потреба за знањем и на њему засноване стратегијске мисли која мора да има посебно значајно место у дефинисању одговора Републике Србије на заштити виталних националних вредности у условима бројних непознаница које намеће динамика и непредвидив смер процеса у савременој реалности. Предлог научног утемељења националне стратегије као кровног стратешког документа, који се могао чути на конференцији, свакако је један од закључака овог скупа, истакла је професорка Шарановић. На крају, захвалила се представницима Школе националне одбране на одличној сарадњи уз наглашавање заједничке амбиције да научни скуп прерасте у традиционалну активност и окупи, већ следеће године, не само научнике из земље већ и из света.




Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player