војвода Радомир Путник



Рођен је 12. јануара 1847. у Крагујевцу.
Чин војводе добио је 1912. као први српски официр са тим звањем.
1883. је био начелник Штаба Дунавске дивизије, 1885. је био командант пука, а од 1893-1896 је командовао Шумадијском дивизијом.
Због одлучног става да војник не треба да се бави политиком већ само војним пословима, био је пензионисан 1896. године. Доласком краља Петра I Карађорђевића на престо, 1903. реактивиран је и постављен на дужност начелника Главног ђенералштаба коју је, уз неколико прекида када је обављао дужност министра војног, обављао до смрти 4. маја 1917.
Учествовао је у шест ратова, а у три је предводио српску војску као начелник Ђенералштаба. Обављајући најодговорније дужности у војсци, оставио је неизбрисив траг у српској ратној вештини
Залаго се да се српска војска опреми најмодернијим наоружањем, као и да се усаврши њена организација и обученост. Поред свих дужности био је и професор на Војној академији (Ђенералштабна служба, Тактика).
Објављена дела: Ручна књига за артиљеријске официре, 1883; Служба ђенералштаба, служба у мирно доба (I део), 1890; Служба ђенералштаба, служба у ратно доба (II део), 1899.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player