Идентификовање савремених асиметричних форми угрожавања безбедности
2015.

Пројекат има за циљ истраживање савремене форме угрожавања безбедности произилазе из глобалног, асиметричног односа субјеката на светској сцени. Глобализација својим свеобухватним и општим присуством у животима савремених људи смањује дистанце и убрзава односе, релације, информације али и сукобе и конфликте. Стога се данас све чешће безбедност угрожава на асиметричан начин, што оправдава потребу за истраживањем асиметричних форми угрожавања безбедности. Безбедносни феномени кроз које се испољава асиметричност, а који ће због тог свог својства, транснационалности и интензитета, као и обима негативних последица које могу да производу, посебно бити наглашени јесу: екстремизам, тероризам, илегалне миграције и организовани криминал. Пројекат треба да омогући да се сагледају индикатори који указују на постојање или могућност испољавања конкретне појаве у одређеном времену и на одређеном простору, пре свега на простору Југоисточне Европе. Његов циљ је да се на основу научно верификованих сазнања идентификују савремени облици угрожавања безбедности који имају асиметричне појавне форме на европску безбедност и безбедност и одбрану Републике Србије.

Безбедносни и одбрамбени аспекти прикључења Републике Србије Европској Унији
2012.

Научно-истраживачки пројекат „Безбедносни и одбрамбени аспекти прикључења Републике Србије Европској Унији“, на научан начин залази у, до сада готово неистражене у нашој литератури, новије токове безбедносних односа унутар Европске Уније, али и корелацију ове организације са континенталним и глобалним окружењем. Узрочно-последични односи проучавани су у координатном систему прекоатланских односа САД-ЕУ, као и односа НАТО-ЕУ. Кад је реч о стратешким спољно-политичким и безбедносним опредељењима Републике Србије, овако добијена научна и теоријска сазнања су незаобилазна полазна основа за боље разумевање процеса у „стварној стварности“ безбедносне збиље у свету након редефиниције самог концепта безбедности. Овде се има у виду, пре свега, процес приступања Србије Европској Унији, што је до сада најшире подржан стратешки национални циљ. Увидима једног оваквог истраживачког захвата попуњава се недопустива празнина уколико се инсистира на свеобхватном холистичком погледу на нашу спољну и безбедносну политику. Тим пре, што питање Косова и Метохије у процесу придруживања Србије ЕУ има своју изражену неуралгичну садржину. У оквиру пројекта, у Дому Гарде у Топчидеру 10. и 11. маја 2012. године, одржана је међународна конференција "Интеграције и допринос држава Југоисточне Европе заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици Европске уније“. Конференција је реализована уз финансијску подршку „TAIEX EC“ и у сарадњи са „RACVIAC“.

Демократизација сектора безбедности у Србији
2009.

Пројекат „Демократизација сектора безбедности у Србији“ заједнички реализују Институт за стратегијска истраживања и Одељење за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији. Пројекат обрађује четири основна аспекта реформе сектора безбедности, из којих произилазе четири тематске области рада: 1.Јачање демократско-цивилне контроле, посебно парламентарног надзора оружаних снага; 2.Поштовање принципа добре управе, посебно принципа заједничког (координисаног) управљања у сектору безбедности, принципа одговорности, транспарентности, као и принципа поштовања људских права и основних слобода; 3.Јачање капацитета и улоге цивилног друштва у сектору безбедности; 4.Подршка модернизовању система образовања и стицању нових знања у оквиру институција сектора безбедности. У оквиру пројекта „Демократизација сектора безбедности у Србији“, 28. и 29. јануара 2009. године, одржана је Међународна научна конференција на тему „Ванредне ситуације“. Циљ Конференције био је размена искустава и научних достигнућа домаћих и међународних експерата у области управљања ванредним ситуацијама, са тежиштем на улози министарства одбране и војске у ванредним ситуацијама изазваним невојним чиниоцима. Након тога, 24. фебруара 2009. године, Институт за стратегијска истраживања и Мисија ОЕБС-а у Србији реализовали су симулацију метода припреме израде предлога за доносиоце одлука, на тему „Европски безбедносни изазови“. Циљ симулације био је представљање процеса формулисања савета намењених доносиоцима одлука на примеру актуелне теме и обука припадника система одбране.

Војна професија у Србији - стање и перспективе
2009.

Пројекат Института за стратегијска истраживања „Војна професија у Србији - стање и перспективе“ предложен је на основу става из стратегијских докумената да су људски ресурси „најзначајнији ресурс система одбране“. Индикатори проблема су следећи: проблем вишка кадра, недостатак кадра са одговарајућим знањима, непредвидивост каријере, несигурност радног места и запослења, избор људства за школовање и усавршавање, ефикасност искоришћења усавршаваног кадра, унапређивања и постављења, неискоришћење и дестимулисање најбољих, неравноправан стамбени статус запослених, валидност стручних и научних квалификација стечених у установама система одбране, итд. Истраживањем треба постићи следеће циљеве: приказ стања и сагледавање проблема војне професије у Србији; анализа и дефинисање предлога побољшања критеријума рангирања кадра; предлог модела примене ранг листе кадра у процесима унапређивања, постављења, усавршавања и смањења кадра; сагледавање потребног профила официра за будућност и приказ страних искустава по питању војне професије. Општи циљ је операционализација идеје да најбољи и најспособнији буду на најодговорнијим местима у систему одбране. У оквиру пројекта, одржана је дводневна научно-стручна конференција у марту 2009. године, посвећена проблематици војне професије.

Историја српске и југословенске војске у 19. и 20. веку
2008.

„Историја српске и југословенске војске у 19. и 20. веку“ је дугорочни пројекат Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања. Пројекат има за циљ да, поред реконструкције ратних припрема и дејстава српске и југословенске војске, обради и организацијски развој оружаних снага, међусобну повезаност војске и друштва чији је она саставни део, као и утицај војске на процесе у друштву, укључујући и његову модернизацију. Основна идеја јесте да се у духу најсавременијих трендова у војној историографији, узроци и токови ратних догађања посматрају како са војног, тако и са привредног, друштвеног и политичко-историјског становишта, како током рата, тако и у мирнодопском времену, које у интервалу између ратова представља само припремни период за нове сукобе, и у којем често леже узроци успеха и неуспеха на бојном пољу. До сада су, у оквиру овог пројекта, истраживачи Одељења за војну историју ИСИ објавили преко 30 научно-истраживачких чланака, у домаћим и страним стручним гласилима, као и пет књига: „Балкански пакт 1953/1954 - Зборник докумената“; др Славица Ратковић-Костић: „Европеизација српске војске 1878-1903. године“; „Балкански пакт 1953/1954 - Зборник радова са међународног научног скупа“; мр Дмитар Тасић: „Рат после рата. Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Косову и Метохији и у Македонији 1918-1920“ и капетан мр Далибор Денда: „Аутомобил у српској војсци 1908-1918“.. У оквиру рада на пројекту, од 13. до 16. новембра 2008. године, организован је и међународни научни скуп „Први светски рат - 90 година касније“.

Ставови припадника Војске и Министарства одбране о реформи Војске и безбедносним интеграцијама
2008.

Пројекат Института за стратегијска истраживања „Ставови припадника МО и Војске Србије о реформи Војске Србије и безбедносним интеграцијама“ покренут је с идејом да се истраже ставови професионалних припадника МО и Војске о карактеру, интензитету и квалитету до сада проведених реформи система одбране и Војске Србије, као и правцима и аргументацији за укључивање Србије у безбедносне интеграције. Сазнања о томе омогућила би менаџменту система одбране егзактнији увид у ставове интерног јавног мњења и налазе који треба да покажу да ли постоји и каква је подршка и сагласност са реформским корацима који су предузимани протеклих година. Истраживање на терену обављено је у периоду од 21. до 25. априла 2008. године, на узорку од 927 припадника МО и ВС. Статистички приказ одговора испитаника, заједно са Техничким извештајем, достављен је доносиоцима одлука у систему одбране. Истраживачки тим је предложио да се два пута годишње настави систематско истраживање ставова припадника МО и ВС о процесу реформи и безбедносним интеграцијама са истим упитником.

Вредносни систем Војске Србије - препорука или препрека за безбедносне интеграције
2008.

Институт за стратегијска истраживања жели да истраживањем вредносних оријентација припадника МО и ВС доносиоцима одлука пружи емпиријске ослонце у креирању концепције безбедности и одбране, посебно у погледу сагласности са одлукама о безбедносним интеграцијама. У периоду од 28. до 31. октобра 2008. године, истраживачи Института за стратегијска истраживања обавили су истраживање на терену, на око 1700 испитаника из МО и ВС. До краја ове године, на основу анализе добијених података, биће урађен прелиминарни извештаj.

Стратегијско-безбедносни трендови у Југоисточној Европи до 2020. године
2015.

Пројекат је мултидисциплинарног карактера и реализован је кроз четири целине: (1) Европска унија у мултиполарном свету, (2) Енергетска безбедност као фактора геополитичког прегруписавања (3) Интереси Турске и Немачке на Западном Балкану и (4) Перспективе развоја хеленско-израелског савеза као инструмента ограничавања спољнополитичких амбиција Турске. Пројектом је обухваћен само део процеса, који својим интензитетом и потенцијалом могу значајније да утичу на безбедност Југоисточне Европе. Циљ истраживања био је да се понуђеним аргументима допринесе бољем разумевању регионалних безбедносних токова и бољој спознаји чинилаца који утичу на будућа безбедносна кретања у региону. Сазнања до којих се у реализацији пројекта дошло, указују на могуће правце будућег стања безбедности у Југоисточној Европи са аспекта утицаја дугорочних политичких, економских и безбедносних интереса појединих међународних фактора. Резултат рада на пројекту је истоимена студија која је објављена 2015. године.
Модел вредновања морала Војске Србије у савременим условима
2007.

Руководилац пројекта био је пук. др Јан Марчек. Пројекат је завршен 2007. године. Резултате истраживања примењују Управа за људске ресурсе ГШ ВС и Инспекторат одбране.
Систем одбране Републике Србије у супротстављању савременом тероризму
2007.

Резултате овог истраживања могуће је применити у сфери оспособљавања система одбране, али и друштва у целини, за систематско, стручно, професионално и непрекидно супротстављање тероризму, уз изградњу одговарајућих облика, метода и модалитета супротстављања.
Утицај информисаности о војном позиву на мотивацију ученика средњих школа за студирање на Војној академији
2006.

Резултате студије могу користити у свом раду Управа за школство и Управа за кадрове, као и све целине МО и ГШ које се баве селекцијом и пројекцијом људских ресурса.
Међународна конференција "Жене у Војсци"
2006.

Резултати могу бити трајно применљиви приликом пројектовања модела ангажовања жена у Војсци.
Преглед научноистраживачке делатности Института за стратегијска истраживања у периоду од 1984. до 2014. године
2014.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player